Esencija si ti. Tehnike su alat i one su nam pomoć na putu.

Podrška praktičarima, terapeutima kao i onima koji žele to da postanu ili da bolje razumeju svoj duhovni senzibilitet.

Sens se bavi skrivenom suštinom ispod forme, tehnike ili znanja. Kako da uskladimo svoje znanje sa suštinom.

+ BONUS: Obuka za Sound healing praktičara

SENS program pomaže ti da:

• pronađeš unutrašnju stabilnost, odvojiš se od individualnog plana i bolje razumeš Božanski plan
• osetiš svoj unikatni senzibilitet i time unaprediš svoje sposobnosti
• da uskladiš logiku i apstrakciju u primeni prema klijentima
• razumeš bolje koja metoda je najbolja za tebe ili koja ti je dodatno potrebna
• naučiš kako da bolje razumeš i osetiš svoje klijente kroz duhovnu i energetsku formu
• razviješ strukturu u apstraktnom pristupu klijentima

Ovaj program je za tebe ukoliko si:

• praktičar bilo koje metode ili tehnike
• terapeut koji koristi logički ili energetski pristup
• imaš dar koji može da pomogne u terapeutskom radu sa drugima, ali ne možeš da ga razumeš
• imaš terapeutski pristup, ali osećaš da nešto nedostaje
• baviš se: psihoterapijom, energo-terapijom, hipnozom, theta healing-om, sound healing-om, reikijem, PEAT-om, rekonekcijom, bio-energijom, HUMAN Design-om…

Ojačaj iznutra – prenesi spolja.

Tehnike nas često povuku da ih što pre primenjujemo ali tehnika nije dovoljna.

Pre nego što počnemo rad sa klijentima potrebno je dobro upoznati sebe.

Ako nemamo jasnoću iznutra onda nemamo jasan fokus kako da pomognemo klijentima. Svaki naš unutrašnji disbalans možemo preneti i na klijenta.

U mom ličnom duhovnom razvoju kao i u radu sa klijentima primenjujem oba načina kako logički tako i energetski. Takvim pristupom utičemo objektivno na svim poljima našeg postojanja. Smatram da je neophodno obuhvatiti oba za kvalitetan rast. Baš te tome uči SENS program.

Kako sam ja počeo?

Mene je pokrenuo veliki bol pre 14 godina. Od tada se aktivno bavim duhovnim rastom i razumevanjem prirode sebe kao i celog postojanja.

“Mi moramo da osetimo i proživimo ono što moramo, to je naš put spoznaje. Svaki put kada preskočimo voz koji nas vodi tim putem, mi zapravo odlažemo i tako možemo beskrajno da čekamo na istoj stanici. Sve dok ne shvatimo da na toj stanici dolazi uvek isti voz sa ciljem da nas povede uvek u istom pravcu, samo mi se opiremo da uđemo u njega. U početku to deluje kao da su različiti vozovi koji vode na druga mesta ali oni su samo druge boje ili drugačijeg izgleda vagona, ali njihov put je uvek isti. Ponakad nas zima ili kiša nateraju da uđemo u njega, i kada shvatimo, onda nam je teško što sami to nismo izabrali ranije, ali suština je ista – moramo proći iskustvo koje moramo, bez toga nema duhovnog rasta.“

U trenutku velikog bola možemo da odlučimo da li ćemo nastaviti dalje tako što ćemo se promeniti, ili želimo da ponovimo isti ciklus samo sa jačim bolom, dok nas sama reka života ne navede na buđenje.